Родио се у Солуну, као једино дете благочестивих и веома побожних људи. Много времена проведоше његови родитељи у молитви и чинећи милостињу да им Бог подари наследника. И после дужег времена смилова се Господ Бог наш, и испуни им жељу, те они добише сина Димитрија, кога прослави цео Солун.

Отац му је био солунски војвода и потајно је веровао у Господа нашег Исуса Христа, не усуђујући се да јавно исповеда име Његово, због великог прогона хришћана од стране незнабожца цара.

---

Још као дете, Димитрије је био упознат са вером и Богом Истинитим. Примивши Свето Крштење, он изучи закон Божји и прими на себе благодат Господа Бога. Када он одрасте, родитељи му умреше, али му оставише велико имање и пример богоугодног живота.

У то време владао је цар Максимијан који сазнавши за памет и храброст, младог Димитрија, он га постави за царског намесника целог града Солуна, са задатком да очисти ту област од безбожних хришћана; оних који призивају име Распетога.

Али, насупрот томе, верујући и сам у Христа, поче јавно исповедати и прослављати Господа, постаде други Павле. Сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, не одвратио него преобразио у хришћанство, цар се наљути и баци га у тамницу.

Пострада мученичком смрћу, по наређењу цара Максимијана, избоден копљима усред молитве, а тело му би бачено, те га хришћани тајно узеше и сахранише на неком месту, где је касније неки велможа из Илирије, по имену Леонтије, који се излечио од тешке болести на гробу овога светитеља и мученика, у знак захвалности подигао цркву.

Копајући темељ, пронађоше мошти светога великомученика Димитрија, потпуно читаве и нетљене. Исцелише се многи болесници посредством његових светих моштију.

Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, исцелитељом болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покровитеља и заштитника Сибира. И сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући у његове исцељитељске моћи које су многима помогле.

Тропар (глас 3):

Велика обрјете в бједах тја поборника всењенаја страстотерпче, јазики побјеждајушча; јакоже убо Лијеву низложнил јеси гордињу и на подвиг дерзновена, сотворил јеси Нестора, тако свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даривати нам велију милост.

Митровдан у народном веровању

Празник Светог великомученика Димитрија, или Митровдан, како се назива у српском народу, обележен је у црквеном календару црвеним словом, а у Богослужбеном уставу Цркве означен је знаком Средњег празника друге врсте (црвеним крстићем), што значи да по рангу и значају припада трећој од шест група у које су сврстани сви празници у години. Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару.
У нашем народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама.

Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године (Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђев данак хајдучки састанак). Ко хоће да му црни лук зими не проклија, нека га уочи Митровдана остави на топло место, па се неће покварити, ма колика топлота била.

Купус се сече обично о Митровдану. У Митрову недељу не треба сејати жито, зато што је то задушна недеља, у којој, по народном веровању, посејано жито рађа празне класове. По овцама се гледа каква ће бити зима: ако на Митровдан леже са скупљеним ногама, биће блага зима, ако леже са опруженим ногама, биће оштра. Ако на Митровдан буде облачно, биће топла зима; буде ли ведро, биће оштра. Ако пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. На Митровдан се у сваки угао куће стави по један облутак против мишева. У источној Србији се дан по Митровдану назива Мишји или Мишулов дан, који се празнује да мишеви не би по хамбару и кући наносили штету.