Данас jе Митровдан, jедна од највећих српских слава и црвено слово

Свети великомученик Димитрије – Митровдан

Митровдан је непокретни или стајаћи празник. То значи да је увек истог датума и обележен је у црквеном календару црвеним словом.

Српска православна црква и верници 8. новембра славе дан Светог Димитрија, у народу познат и као Митровдан.

Митровдан је празник посвећен античком команданту Солуна Димитрију. Он је живео у 3. веку. Одбио је да изврши наређење цара Максимилијана о прогону хришћана. Jавно је проповедао ту веру као једину праву. Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен.

Солунски хришћани су Димитрија тајно сахранили, а на том месту подигнута је црква и проглашен је заштитником тог града, а то је и данас. По предању, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

Култ овог великог хришћанског мученика брзо је стигао и до наших крајева. У средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Градови Косовска и Сремска Митровица добили су име по овом светитељу.

Народна вјеровања и обичаји везани за Митровдан

За Митровдан се везује пуно обичаја – између осталог верује се да уколико данас буде мраза, пред нама је дуга и хладна зима са много снега. Поред тога, постоји обичај да се данас запева: „Ђурђев данак хајдучки састанак, Митровданак, хајдучки растанак“, будући да су се хајдуци у ово време растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.

Један од већих обичаја каже да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. Ово „правило“ не важи за оне који славе или иду на славу код родбине. Aли и они морају да обавезно ноће код своје куће. Према веровању, ко се у митровданској ноћи затекне ван куће, целе године ће ноћити и смуцати се по туђим кућама.

Митровдан је по броју свечара шеста слава у Србији и свима који славе желимо срећну славу!