Дани поста за 2024. годину
Среда, Петак – Ови се дани посте „на води“ (дакле и без употребе уља) током целе године, осим у периодима тзв. Трапавих недеља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне слабости.
Божићни пост (28. новембар – 6. јануар) – У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја; од 28. новембра до 30. децембра: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби; а од 31. децембра до 6. jануара: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу. Риба се једе на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“.
Крстовдан (18. јануар) – Овај дан строго постимо по могућности на „сухоједењу“, осим ако падне у суботу или недељу, када jе разрешено „на уље“.
Бели мрс (11. март – 17. март) – покретан пост. Пост у коме је разрешено све сем меса.
Велики (Васкршњи) пост (18. март – 4. мај) – покретан пост. Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води“, а поготово строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо „на води“, осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води“. Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.
Пост Светих Апостола (1. јул – 11. јул) – почетак поста је покретан. У време апостолског поста устав Цркве прописује у три дана седмице – понедељком, средом и петком – уздржавање од рибе, вина и уља, заповедајући у девети час, после вечерња, сухоједеније; у остале дане уздржавање само од рибе. У дане спомена на неког од великих светитеља, или у данима храмовне славе који се десе током поста св. Апостола, као и у суботне и недељне дане током поста, разрешава се и на рибу. На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
Госпојински пост (14 – 27. август) – Православни хришћани овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.
Усековање главе Светог Претече (11. септембар) – Строги пост на сувој, свежој, сировој храни, осим ако празник падне у суботу или недељу, када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да се на овај дан ништа не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру.
Воздвижење часног Крста – Крстовдан (27. септембар) – Пости се исто као и Крстовдан.
